''Nekad sam pisao o mnogo normalnijim stvarima i nisam imao na grbači lažljive prevrtljive kurvetine!'' Ne mogu da se otmem utisku da je ova knjiga pisana za stare čitatelje. Moraću da potražim neke starije Vidojkovićeve naslove, jer ova knjiga u stvari predstavlja samo zbirku i tok misli. Tek pred kraj druge ruke se zapravo vidi da u knjizi postoji priča i relevantni likovi (ako izuzmemo naratora). Do te tačke, konstantan utisak je ''ovo je do jaja, ovo je do jaja, ali da li se ovde išta dešava?'', i sve deluje kao gomila anegdotica zapisanih u dnevnik nekog dvadeset-i-kusur-godišnjaka. Podseća na srpsku kombinaciju Hanter S. Tompsona, Džulijana Barnsa i Čarlsa Bukovskog. Vrlo pitko, prijalo je u svakom slučaju.